Stav br. 2

U prethodnom stavu rekli smo da je centar političkog spektra nulta tolerancija za kapitalistički način proizvodnje. Međutim, ukoliko su "politike identiteta" vladajuća ideologija današnjice onda dolazimo do idućeg problema. Svako može reći da je antikapitalista (npr. komunista, anarhista) a da to ništa ne govori o njegovoj ili njenoj političkoj praksi. Pošto ovde nema "čistih" situacija, neko će, u najboljem slučaju, samo sekundarno reprodukovati ideologiju politika identiteta dok vrši važnu i uticajnu antikapitalističku političku praksu, a u najgorem slučaju, jednostavno će svojom (javnom) identifikacijom reprodukovati ideologiju politika identiteta zapostavljajući ili čak negirajući političke prakse.*

*kao političke prepoznajemo one prakse koje imaju konkretan materijalni učinak u društvenim odnosima - dakle, antikapitalističke su one akcije, kampanje, koje daju rezultat koji vidno remeti ili potpuno sprečava reprodukciju kapitalističkih proizvodnih odnosa. neuspešne akcije su važne kao učilo, kao sredstvo samokritike - same za sebe nisu i ne mogu biti dokaz političke prakse (onaj ko ih tako koristi nije samo neostvaren kao politički praktičar nego je upravo pre-ostvaren kao ideolog politika identiteta). Šta je rešenje? Treba proći SITO i REŠETO kako bismo do njega došli!

Nulta tačka:

Kao što smo rekli u stavu 1, nećemo govoriti o levici nego o antikapitalističkim snagama. Levica je buržujski termin kojim se antikapitalisti (komunisti i levlji od njih) guraju u isti koš sa levim liberalima, socdemokratama, suverenistima itd. "Levičari"  neka budu oni, o tome ko je "levičar" neka utvrđuju oni - mi ćemo biti antikapitalisti. Analiza nečije političke pripadnost ne ide samo po osi njegove/njene deklarisane ideološke pripadnosti već prvenstveno putem klasne, teorijske i političke analize  učinaka grupa u kojima su. Grupe se mogu analizirati dok god su dejstvena politička tela; kada se padne ispod tog nivoa te grupe postaju puka ideološka tela i prestaju biti predmet političke analize. Ovo poslednje je jako važno jer puke ideološke grupe mogu biti okupljene i oko političke ideologije i oko supkulture (kako smo često viđali po srpskim levo malograđnskim krugovima). Korisno je znati ideologiju ideološke grupe, korisno je analizirati njena dejstva u neoliberalnoj javnosti ali ni ta analiza ni ta dejstva nisu deo političkih praksi. Mešanje ta dva nivoa analize ide u paru sa mešanjem deklarativne ideološke pripadnosti individue sa njenim zamišljenim političkim učinkom - i jedno i drugo spadaju u reprodukciju politika identiteta. Pravilna analiza individualnog doprinosa može doći tek na kraju, pošto smo razmrsili ove spontane ideološke prakse vladajuće ideologije (zašto je tako, vidi odeljak 'Sito')

SITO - jedno prosto političko pravilo:

Zato što su "politike identiteta" vladajuća ideologija zato ne možemo verovati svakom ko kaže da je komunista, ko za sebe uzima kom. ideologiju jer je možda uzima kao identitet. Da to stvarno jeste proverava se utvrđivanjem da je individua u nekoj dejstvenoj političkoj grupi na sledeći način - treba mu/joj postaviti tri pitanja:

1) koje si klase?
2) koji je odnos celine tvojih ideoloških praksi prema valdajućuj ideologiji (id. pol),
3) koji su rezultati tvog dosadašnjeg rada odnosno delovanja organizacije u kojoj si?
(ako su mali zašto je tako, koji je tvoj lični udeo u tome, koji tvoje organizacije?).

Nemogućnost odgovora na prvo ili slabašni odgovori na ostala dva pitanja klasifikuju xy osobu kao levog malograđanina (detaljnije vidi u odeljku 'Rešeto'). Ispravni i jaki odgovori klasifikuju xy osobu kao komunistu.

REŠETO - jedno prosto klasno pravilo:

Komunista može po klasi biti proleter, seljak, ali i (deklasirani) sitni buržuj, kao i  ponekad (retki izuzeci) krupni buržuj. Levi komunista i levlje može biti samo proleter. Ukoliko je (deklasirani) (sitni) buržuj radikalno levo njegova se deklarisana ideološka pripadnost ima meriti pomoću toga kako prođe SITO (kako odgovori na tri pitanja, i to najviše putem drugog i trećeg pitanja - svest o vladajućoj ideologiji i rezultati). Ukoliko ne ume da odgovori na njih (prvo, ne zna koje je klase), ili ima slabašne odgovore na njih (drugo, doprinosi reprodukciji politika identiteta a da toga nije svestan) (treće, nema nikakve rezultate i svojim angažmanom troši vreme sebi i drugima) taj neko je samo još jedan levi malograđanin i nalazi se desnije od svakog antikapitaliste. Ukoliko ume da odgovori i ima jake odgovore on/ona može biti izuzetak iz prostog klasnog pravila.

Labrus