Пређи на главни садржај

Постови

10.MAJ – DAN POBEDE LIBERALIZMA NAD SVIMA

Juče smo slavili 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, a danas 10.05. fašizma više nema – slobodni smo. No, šta je fašizam? Zlo, đavo? Ne. Fašizam, kako nam se javio početkom 20. veka (istorijski fašizam), je proizvod jednog konzervativnog prevrata koji predstavlja sistemski odgovor kapitala na komunističku revoluciju. Uprkos popularnim liberalističkim mitovima, on nije pokret radničke klase već pokret frustrirane „srednje klase“, lumpenproletera (batinaša, kriminalaca, paupera) i tek delova (reakcionarne) radničke klase uz neizostavni blagoslov krupnog kapitala i vojske/policije. NASILNE NASLADE NASILJEM SKONČAĆE Taj put „reakcionarne modernizacije“ se nasilno uspostavljao i nasiljem je ukinut – kako od onih koji su se protiv njega borili od 1920ih, tako i od onih koji su tu rušilačku, rasističku i imperijalističku opciju mazili i hranili (od anglo-američkog finansijskog kapitala preko katoličke crkve pa sve do izumitelja i taktizera „socijalizma u jednoj zemlji“ Staljina). Istorijski nedu
Недавни постови

DVA PRISTUPA OPOZICIONOJ POLITICI – IZMEĐU POKRETA I PARTIJE

Nakon naše  analize  političkog pozicioniranja Aleksandra Jovanovića Ćute unutar opozicije i njegovog pristupanja nezvaničnoj koaliciji Nebojše Zelenovića i pokreta Ne davimo Beograd, vidimo da su se naša predviđanja pokazala kao tačna. Naime, preko političke firme NVO omladinaca/ki iz Ne davimo Beograd-a, Ćuta donosi mobilizacijski kapacitet i prepoznatljivost svog pokreta u izbledelo žutilo Zelenovićeve partije „Zajedno za Srbiju“ (jednog odeljka pokojnog DS-a). Beogradska mim čaršija je ovu buduću koaliciju krstila nostalgičnim imenom: Levičarska opozicija Srbije –  LEPOS ! Nije bilo naročito teško predvideti ovaj razvoj. „Partijski“ opozicioni pristup, koji smo nazvali ‘starim’, je u krizi gotovo čitavu jednu deceniju. Ta kriza se najjasnije ogleda u činjenici da ni nakon deset godina autoritarne vlasti Aleksandra Vučića niti jedna opoziciona opcija ne može da okupi i mobiliše više od par stotina ljudi na ulicama ili u izgradnji partije. „Pokretni“ opozicioni pristup, koji smo nazv

Otvoreno pismo članstvu Partije radikalne levice

Dragi drugovi i drugarice, graditelji Partije radikalne levice Obraćamo vam se ispred kolektiva onih običnih članova i vršioca funkcija u PRL-u koji su predvodili napore za ujedinjenje levice i podizanje njene borbe na viši nivo. Pišemo vam iz malih mesta gde su se razvijali štrajkovi i ekološke borbe, gde se rizikovalo i gde se zbog učešća u partiji gubio posao. Odnosi u vrhu naše partije dugo su bili nezdravi ali događaji iz februara i marta su prevazišli te okvire i postali destruktivni. Zato kažemo: Nameštanje glasova i “kupovina poverenja” članstva na osnivačkom Kongresu, konstantno potpirivanje mržnje među članstvom, zavođenje i manipulacija, nameštanje “svojih ljudi” na funkcije u organima... samo su deo repertoara zlonamernih, nedrugarskih, nezakonitih i nestatutarnih radnji koje je primenjivalo Predsedništvo PRL od osnivanja organizacije u septembru prošle godine. Konflikt na relaciji Predsedništvo - Glavni odbor je eskalirao nakon meseci narušavanja međuljudskih odnosa na sas

Coka

Ispravljanje nepravde počinje sa par običnih pitanja: Koliko nepravde ćemo ispraviti? Na koji način da tu količinu ispravimo?  Ovo ekonomski kapitalističko, a idejno sitnoburžujsko društvo, je pre par decnija govorilo:   Ne bi trebalo da bude većih nepravdi u društvu parlamentarno-demokratskog političkog uređenja i  kapitalističke ekonomije; tako je na Zapadu tako će biti i kod nas. Potom:  Otkud sve ove nepravde? Pa ovo nije trebalo da se dešava u modernom i slobodnom društvu. Kako  to  misliš dešava se i na Zapadu? Kako može policajac da upuca nenaoružanog čoveka u leđa? Ma  dobro to je možda neka budala, pojedinac. To svakako nema veze sa kapitalizmom ni sa  parlamentarnom demokratijom, taj pravac je i dalje dobar,  nego su eto ljudi po prirodi malo rđavi,  hehe. Danas, kada zbog posledica prethodnih nepravdi između ostalog umire 50ak ljudi dnevno, kaže: Ljudi su izgleda mnogo rđavi, a možda ni ovaj sistem nije bio dobar izbor ALI n ijednu nepravdu, ma kako velika da je, nećemo ispr

Stav br. 2

U prethodnom stavu rekli smo da je centar političkog spektra nulta tolerancija za kapitalistički način proizvodnje. Međutim, ukoliko su "politike identiteta" vladajuća ideologija današnjice onda dolazimo do idućeg problema. Svako može reći da je antikapitalista (npr. komunista, anarhista) a da to ništa ne govori o njegovoj ili njenoj političkoj praksi. Pošto ovde nema "čistih" situacija, neko će, u najboljem slučaju, samo sekundarno reprodukovati ideologiju politika identiteta dok vrši važnu i uticajnu antikapitalističku političku praksu, a u najgorem slučaju, jednostavno će svojom (javnom) identifikacijom reprodukovati ideologiju politika identiteta zapostavljajući ili čak negirajući političke prakse.* *kao političke prepoznajemo one prakse koje imaju konkretan materijalni učinak u društvenim odnosima - dakle, antikapitalističke su one akcije, kampanje, koje daju rezultat koji vidno remeti ili potpuno sprečava reprodukciju kapitalističkih proizvodnih odnosa. neusp

Stav br. 1

Antikapitalizam kao nulta institucija Nisam "levičar" nego antikapitalista. Ima toliko njih koji su kao ja - štaviše uvek smo mi većina. U našoj političkoj struji ima mnogo podstruja ali sve nas karakteriše jedno - želimo bezuslovnu smenu kapitalističkog proizvodnog odnosa novim, socijalističkim, načinom proizvodnje u kojem bi radnici bili vlasnici sredstava proizvodnje i čija bi potpuna izgradnja dovela do ukidanja države i klasa. "Levičar" je ime koje je diktatura buržoazije nametnula neoliberalnoj javnosti da bi jednim terminom opisala, tj. pojmovno sabila, sve leve rubove njenog "ekstremnog centra" i ono levlje od njih. Nikada u istoriji centar nije obuhvatao tako širok dijapazon konzervativaca, krajnje desnice, tradicionalnog centra, liberala, levih liberala i socijaldemokrata. Naš problem i razlog zašto insistiramo da smo antikapitalisti je zato što buržoaski pojam "levica" pokriva sve od levog liberalizma i socdem do levog komunizma i anar

Sranja koja buržuji izgovaraju, epizoda: "Vučić i medijski mrak"

Od fraze ka analizi:   Sigurno često čujete tezu da "opozicija ne može da pobedi SNS zato što narod gleda tv i ne zna kako nam je u zemlji". Nema gore izmišljotine koju nam je uvalila buržoazija i njihova "inteligencija". Ako se ta kvazi teorija dosledno primeni, pa uzmu u obzir sati koje Vučić-SNS provode na televiziji, logično bi bilo da publika ne samo da ne vidi sav kriminal, otimačinu i izrabljivanje (koji je već odavno tu - u njenom komšiluku), nego i da, na tragu optimističkog tona, zlatnodobaške groznice, podrška njemu ne bude milion i po, dva, koliko ima 2016. i 2020., nego tri, četiri ili čak pet milona. Naravno, stvari ne stoje tako, zato što osim medija, kojima jedan deo sigurno jako veruje (jer želi da veruje), mnogo veći deo odavno ne veruje ni u jedan oblik političke propagande niti bilo kojeg obraćanja koje im dolazi od nekoga koga označavaju kao "političara". Postoji određena pragmatičarska logika kojom se rukovode mase stanovništva - među