Labrus ↈ

U prethodnom stavu rekli smo da je centar političkog spektra nulta tolerancija za kapitalistički način proizvodnje. Međutim, ukoliko su "politike identiteta" vladajuća ideologija današnjice onda dolazimo do idućeg problema. Svako može reći da je antikapitalista (npr. komunista, anarhista) a da to ništa ne govori o njegovoj ili njenoj političkoj praksi. Pošto ovde nema "čistih" situacija, neko će, u najboljem slučaju, samo sekundarno reprodukovati ideologiju politika identiteta dok vrši važnu i uticajnu antikapitalističku političku praksu, a u najgorem slučaju, jednostavno će svojom (javnom) identifikacijom reprodukovati ideologiju politika identiteta zapostavljajući ili čak negirajući političke prakse.* *kao političke prepoznajemo one prakse koje imaju konkretan materijalni učinak u društvenim odnosima - dakle, antikapitalističke su one akcije, kampanje, koje daju rezultat koji vidno remeti ili potpuno sprečava reprodukciju kapitalističkih proizvodnih odnosa. neusp

Antikapitalizam kao nulta institucija Nisam "levičar" nego antikapitalista. Ima toliko njih koji su kao ja - štaviše uvek smo mi većina. U našoj političkoj struji ima mnogo podstruja ali sve nas karakteriše jedno - želimo bezuslovnu smenu kapitalističkog proizvodnog odnosa novim, socijalističkim, načinom proizvodnje u kojem bi radnici bili vlasnici sredstava proizvodnje i čija bi potpuna izgradnja dovela do ukidanja države i klasa. "Levičar" je ime koje je diktatura buržoazije nametnula neoliberalnoj javnosti da bi jednim terminom opisala, tj. pojmovno sabila, sve leve rubove njenog "ekstremnog centra" i ono levlje od njih. Nikada u istoriji centar nije obuhvatao tako širok dijapazon konzervativaca, krajnje desnice, tradicionalnog centra, liberala, levih liberala i socijaldemokrata. Naš problem i razlog zašto insistiramo da smo antikapitalisti je zato što buržoaski pojam "levica" pokriva sve od levog liberalizma i socdem do levog komunizma i anar

Od fraze ka analizi:   Sigurno često čujete tezu da "opozicija ne može da pobedi SNS zato što narod gleda tv i ne zna kako nam je u zemlji". Nema gore izmišljotine koju nam je uvalila buržoazija i njihova "inteligencija". Ako se ta kvazi teorija dosledno primeni, pa uzmu u obzir sati koje Vučić-SNS provode na televiziji, logično bi bilo da publika ne samo da ne vidi sav kriminal, otimačinu i izrabljivanje (koji je već odavno tu - u njenom komšiluku), nego i da, na tragu optimističkog tona, zlatnodobaške groznice, podrška njemu ne bude milion i po, dva, koliko ima 2016. i 2020., nego tri, četiri ili čak pet milona. Naravno, stvari ne stoje tako, zato što osim medija, kojima jedan deo sigurno jako veruje (jer želi da veruje), mnogo veći deo odavno ne veruje ni u jedan oblik političke propagande niti bilo kojeg obraćanja koje im dolazi od nekoga koga označavaju kao "političara". Postoji određena pragmatičarska logika kojom se rukovode mase stanovništva - među