Coka

Ispravljanje nepravde počinje sa par običnih pitanja:

Koliko nepravde ćemo ispraviti? Na koji način da tu količinu ispravimo? 

Ovo ekonomski kapitalističko, a idejno sitnoburžujsko društvo, je pre par decnija govorilo:  

Ne bi trebalo da bude većih nepravdi u društvu parlamentarno-demokratskog političkog uređenja i kapitalističke ekonomije; tako je na Zapadu tako će biti i kod nas.

Potom: 

Otkud sve ove nepravde? Pa ovo nije trebalo da se dešava u modernom i slobodnom društvu. Kako to misliš dešava se i na Zapadu? Kako može policajac da upuca nenaoružanog čoveka u leđa? Ma dobro to je možda neka budala, pojedinac. To svakako nema veze sa kapitalizmom ni sa parlamentarnom demokratijom, taj pravac je i dalje dobar,  nego su eto ljudi po prirodi malo rđavi, hehe.

Danas, kada zbog posledica prethodnih nepravdi između ostalog umire 50ak ljudi dnevno, kaže:

Ljudi su izgleda mnogo rđavi, a možda ni ovaj sistem nije bio dobar izbor ALI nijednu nepravdu, ma kako velika da je, nećemo ispraviti - saglasni smo da se gomilaju bez reda i poretka sve dok "mi" (zapravo ja) ostvarujem pravo na sopstveni "normalan" život putem redovnih primanja.

To je većinski odgovor na dva pitanja s početka (koliko nepravde i kako da se ispravi).

Coka nije poput većine. Ona je par godina sebi rekla sledeće:

 
Ne mogu ispraviti većinu nepravdi koje donosi ovo i ovakvo društvo ali nisam saglasna da se gomilaju bez reda i poretka. Onu jednu, koja najviše povređuje mene i moju porodicu, ja ću ispraviti po svaku cenu.

Ispraviti jednu nepravdu po svaku cenu - to je Cokin efekat. 

Zato se ljudi okupljaju oko njenog lika i dela. Iako je nastradala pod nerazjašnjenim okolnostima, taj investitor joj nikada neće uzeti plac niti će ikada više maltretirati njenu porodicu.

Labrus